Dobio sam vaterpolsku kapicu

Vrime radnje: dan iza svetog Johna

Misto radnje: Neuroni nepoznate boje

Dnevnik povremenog kopilota

Svima su misli bile okupirane nekom igrom, za koju se zna da je izmišljena na Gardunu, ali su spomenik ukrali i ugradili u Vrličku ulicu u Sinju, a kasnije su Englezi rekli da su je oni izmislili. Moje misli su bile zauzete time kako stavit kapulu i ajvar na fetu kruva dok u drugoj držim vrili čevap i kako da mi to sve ne upadne u ladni gemišt. Ali sam i tako uspio pogodit rezultat te glupe igre jer mi je veliki gazda hrvatskog nogometa koji ima isto ime ko u slangu nešto šta se vuče na nos, pa onda nije ni čudo da je on toga u životu provuka šleper, jasan ko otvorena knjiga. Jednu utakmicu kupio, pa mora drugu prodat da vrati dug. A ta druga mora bit važnija od prve jer je banka udarila kamate.

I kad sam prosuo pamet, a svi su mislili da lupam bezveze i da su to teorije zavjere, otiša san pobit te sive stanice jer nikoga nije bilo briga za njih i to šta su one sklopile istinitu priču sa manje informacija nego neki arheolozi koji istražuju lokalitete iz kamenog doba kad su kolibe bile drvene i nijedna nije priživila. I onda sam čeka da se ti ljudi koji mi ne viruju i koji se nerviraju samo zato šta mi ne viruju iznerviraju do kraja i da dođu razbit klub, opremu, pozornicu i redare. I da se usput dobro zabave. I tako je i bilo. Odjednom je rulja počela virovat onome šta želim reć samo zato jer je uglazbljeno i jer su to već čuli negdi na internetu, jer sve šta je na internetu je istina, tako kaže wikipedija. I onda su i oni skinuli poveze s očiju i počeli razmišljat, ali tada su i njima te supstance koje sam i ja koristio da zaboravim kako ih nije briga, došle do mozga i isto ih nije bilo ništa drugo briga osim da pivaju sve te pisme koje su čuli na internetu i da budu glasniji od razglasa ako je moguće, pa sam im pružio mikrofon da se ne muče. Ali se to toncu nije svidilo jer je mislio da je doša ozvučavat bend koji svira obrade Đesmina Starvorsa i Đole (ili Jole) i da će svi glumit da plešu valcer na 4/4 mjeru, a ne neke tamo prljave pankere i publiku koja će lupat po ogradi, a ograda nije ništa kriva. I gospodinu je bilo teško pomaknit tri zvučnika, pa je mene zamolio dok sviran da pomaknen jer ga zaštitari ne slušaju, a publika je luda. Ja san pokuša, ali još nisan kupio majicu za ove dvi dodatne ruke na leđima, pa ih nisan moga iskoristit za fizikalu dok s ove dvi s pridnje strane sviran dok mi vlasnik razglasa priča na uvo. I naravno faljivan, jer samo žene mogu radit više poslova odjednom.

I onda je to kasnije sve eskaliralo i bilo je ludo i zabavno sve do kraja. I znojno, hvala Šefu Bande na znojniku koji mi je poklonio na zimu, evo sad napokon koristi, mada s njim izgledam ko jedan ćelavi s kojin je sila koji mi se doša javit nakon koncerta. I jedva san dočeka zaletit se u more tolko da nisan moga niti šetat do Baća di smo se dogovorili nać, već san zaustavio karavanu odma iza ćoška i uletio. I kasnije se smrzava i mislio se oću li opet uć kad san se osušio i onda sam dobio vaterpolsku kapicu od našeg vjernog pratioca i mora san je isprobat, pa makar i bez baluna, samo plivajuć. I mogu vam reć da je baš super plivat s vaterpolskom kapicom i mislim da je to nova moda.